• 11
  • 04

22. април - бомбардована резиденција Слободана Милошевића

Са четири пројектила бомбардована је резиденција председника Савезне Републике Југославије Слободана Милошевића у Ужичкој 15 у Београду.

У бомбардовању резиденције председника није било повређених а зграда је уништена до темеља.  

Око 15 часова са четири пројектила бомбардован је Жежељев мост у Новом Саду. Мост није срушен.

Нападнута је и околина Приштине. Погођена су и околна села као и аеродром "Слатина". 

 

21. април - погођен пословни центар "Ушће"

Бомбардовано је избегличко насеље "Маја", у селу Бестражин, недалеко од Ђаковице у коме су уточуште нашли Срби избегли из Хрватске и Босне и Херцеговине. Погинуло је четворо избеглица, међу којима је био и осмогодишњи дечак, 19 је рањено. На избегличко насеље је у току напада испаљено око 50 пројектила.

Три пројектила су у току ноћи погодила пословни центар "Ушће" у коме је било смештено 20 привредних и других представништава као и неколико медијских кућа. Зграду бившег Централног комитета захватио је пожар који је локализован у јутарњим сатима. Причињена је огромна материјална штета.

У Новом Саду гађан је Жежељев мост, који спаја Петроварадин са центром града, ТВ репетитор на Иришком венцу и Рафинерија нафте.

Други дан за редом бомбардована је фабрика "Крушик" у Ваљеву. У, до тад најжешћем нападу, повређена је једна особа, причињена је велика материјална штета. И те ноћи, од детонација, оштећења су претрпели градска болница и околни стамбени објекти.

Шири рејон Ужица, десети пут од почетка агресије, био је мета НАТО авијације. Гађан је војно-цивилни аеродром Поникве.

У околини Краљева поново су гађана села Мрсаћ и Лађевци. Оштећен је велики број кућа. 

По трећи пут бомбардована је Новопазарска бања. Погођена је болница за лечење мишићне и неуромишићне болести.

Бомбардован је мост на Дунаву, код Бешке између Београда и Новог Сада.

 

20. април - најјачи удар на Ниш од почетка бомбардовања

У најјачем нападу на Ниш од почетка бомбардовања, повређено је 12 људи. У ромском насељу Шљака порушено је десет кућа, 12 је тешко оштећено. Са седам пројектила гађан је северозападни део града. На мети агресора су били електропривредна инфраструктура, стовариште трговинског предузећа "Копаоник", Дуванска индустрија, железничка станица ...

У рано јутро 20. априла НАТО агресор је са 15 пројектила бомбардовао ужи центар Куршумлије. Погођени су производни погони предузећа "Металац", мост на рекама Косаница и Висока, а оштећења су претрпели и градски водовод и касарна у том граду.

Поново је бомбардована компанија "Крушик" у Ваљеву. Детонације су изазвале велику материјалну штету на згради болнице и великом броју стамбених зграда.

Са четири пројектила бомбардована је специјална болница за рехабилитацију у Новом Пазару.

Серија снажних детонација регистрована је и на аеродрому Слатина, у близини Приштине, насељу Белаћевац и селу Лукарен, које је насељавало углавном албанско становништво.

Поново је бомбардован аеродром у Батајници. У том нападу је знатно оштећена управна зграда. По трећи пут гађан је железнички мост преко реке Лим, на прузи Београд - Бар, код Доње Бистрице.

Београд је посетио патријарх московски и целе Русије Алексеј Други. Са патријархом српским Павлом и епископима, у храму Светог Саве, служио је литургију и молебан за мир. Литургији је присуствовало неколико десетина хиљада грађана.

У својој беседи патријарх Алексеј Други је рекао: "Бомбе засипају ову земљу, не што некога штите. НАТО има други циљ него да разруши послератно устројство света и наметне поредак заснован на диктату грубе силе."
 

19. април – на мети "Прва искра"

НАТО агресор је наставио да бомбардује хемијска постројења. Ове ноћи на мети је била фабрика "Прва искра" у Баричу. Гађана је са четири пројектила.

У кругу фабрике налазила се цистерна са 30 тона флуороводоничне киселине, једног од најотровнијих једињења.
Да је погођена дошло би до еколошке катастрофе немерљивих размера не само у Србији него и у већем делу Европе. 

Представник руског Министарства одбране, генерал-мајор Борис Алексејев, упозорио је да бомбардовање панчевачке Рафинерије, Азотаре и Петрохемије као и рафинерије нафте у Новом Саду могу да угрозе здравље милиона људи и да су штетни производи сагоревања, само дан после бомбардовања, доспели до Пољске.

Око два сата после поноћи гађан је центар Новог Сада. Погођена је зграда покрајинског Извршног већа.

Те ноћи, са 11 пројектила, бомбардован је омладински камп у северозападном делу Параћина. Из кампа су, само два дана пре, после првог дејства агресора, исељене српске избеглице из Босне и Херцеговине и Хрватске.

У Бачкој Паланци бомбардован је мост "25. мај". Оштећена је једна страна моста. Поново је бомбардован мост код Куршумлије.

Гранатиран је Обреновац. Причињена је велика материјална штета. Бомбардовано је стамбено насеље у Нишу. Гађани су репетитори на Мокрој Гори и Голешу, крај Приштине.

Руски председник Борис Јељцин у Кремљу је о косовској кризи разговарао са премијером, Јевгенијем Примаковим, специјалним изаслаником за Југославију, Виктором Черномирдином и министрима иностраних послова и одбране, Игором Ивановим и Игором Сергејевим.

Иванов је после састанка изјавио да једномесечно бомбардовање Југославије потврђује исправност руске позиције да војног решења косовског проблема не може бити.

 

18. април – погођена рафинерија нафте у Новом Саду

У Панчеву је други пут бомбардована Азотара. Потпуно је уништен погон за производњу комплексних ђубрива. Седми пут је ракетирана Петрохемија у том граду.

Потпуно је уништено пет резервоара а велика оштећења претпела је јединица за производњу битумена. Гађана је и рафинерија нафте у том граду. Услед пожара над градом се развио густ дим. Из постројења се излила велика количина токсичних материја.

Сва насеља у околини индустријске зоне су евакуисана. Велики број грађана затражио је лекарску помоћ.

На мети НАТО авијације, други дан заредом, била је и рафинерија нафте у Новом Саду.

Командант Треће армије генерал-пуковник Небојша Павковић и командант Приштинског корпуса генерал-мајор Владимир Лазаревић обишли су јединице противваздухопловне одбране на неколико положаја на Косову и Метохији.

Генерал Павковић је изјавио да су "војници испољили велику храброст и одговорност. Они су прави хероји. Војска је успела да потпуно сачува материјална, техничка и борбена средства на Космету, осим уништених објеката инфраструктуре, што су занемарљиви ефекти, док је НАТО претрпео велике губитке".

Генерал Лазаревић је рекао да је копнена интервенција на Југославију већ почела пошто се из Албаније, уз ваздушну подршку НАТО-а, организују напади ОВК на граничне јединице југословенске војске и да војска те нападе успешно онемогућује.

У поподневним сатима са 12 пројектила гађано је подручје Приштине – ТВ репетитор на брду Голеш, аеродром Слатина и већ разрушена касарна "Косовски јунаци". Бомбардован је и угљенокоп Белаћевац и околина Урошевца. У нападима су повређени цивили, причињена је велика материјална штета.

У Куршумлији су ракетирани манастир свете Богородице и мост на магистралном путу Куршумлија – Приштина на реци Топлици.

Бомбардовано је и београдско насеље Батајница. Од силине детонација оштећен је велики број стамбених објеката. У Ужицу је бомбардовано стамбено насеље.

 

17. април – убијена Милица Ракић

У београдском насељу Батајница, за време дејства НАТО авијације, нешто пре 10 сати увече, од гелера експлодираног пројектила погинула је трогодишња Милица Ракић.

Смрт Милице Ракић је постала симбол страдања и патњи деце Југославије.

У Ташмајданском парку налази се споменик посвећен деци погинулој у НАТО бомбардовању на коме се налази скулптура Милице Ракић.

Српска православна црка покренула је иницијативу да се мала Милица канонизује. У манастиру Тврдош код Требиња осликана је фреска са њеним ликом.

У нападу на Батајницу рањено је пет особа.

Осим подручја Батајнице, НАТО авијација је гађала и брдо Стражевица у београдској општини Раковица. 

У току ноћи, мета напада поново је била холдинг компанија "Крушик" у Ваљеву, на коју је пало пет разорних пројектила. Потпуно је уништена једна производна хала, оштећена је и фабричка здравствена станица. Знатно оштећење претрпело је стамбено насеље "Колубара 2".

Напад на Нови Сад трајао је око сат времена. Поново је гранатирана Рафинерија нафте. Снажним дејством ПВО спречена су већа разарања града.

Четири пројектила погодила су аеродром "Поникве" у близини Ужица. 

У Приштини је рано ујутру, први пут после четири дана, дат сигнал за престанак опасности од ваздушних удара.

 

16. април – поново бомбардована "Петрохемија"

НАТО је у ноћи 16. априла наставио дејства по јужној индустријској зони Панчева.

Пети пут од почетка агресије бомбардована је "Петрохемија". Из погођених постројења излиле су се огромне количине хлора, етилен-дихлорида и винилхорида.

Оштећена су и трафо постројења из којих се излило врло токсично уље – пирален.

Сат времена пре поноћи погођена је и Азотара. Приликом гашења пожара повређено је седам ватрогасаца.

Због густог дима који је настао сагоревањем отровних материја велики број Панчеваца затражио је лекарску помоћ. Део града је евакуисан.

Борбена авијација НАТО-а испалила је осам пројектила на приштински аеродром "Слатина".

Са четири пројектила гађан је ТВ репетитор Голеш. Дејствовано је и по рударском насељу Магура. Четири пројектила пала су на насеље Грмија.

Око 13 и 30 бомбардован је Нови Пазар. Три особе су рањене.

Гађан је ТВ репетитор на Церу и трафостаница у његовој близини.

Са три пројектила гађано је омладинско насеље "7. јул" у Параћину.

Више снажних експлозија регистровано је у околини Краљева. Оштећени су цивилни објекти.

Државна дума Русије изгласала је резолуцију о приступу СРЈ Савезу Русије и Белорусије.

Према речима председника Државне думе, Генадија Селезњова, Савез првенствено представља политичку иницијативу три државе за окончање рата.

Савет безбедности УН издао је саопштење у коме је изразио забринутост због хапшења двојице "хуманитараца" Прата и Валаса из Аустралије на подручју СРЈ који су одмах признали да су шпијунирали за америчку обавештајну службу.

Специјални Јељцинов изасланик, Виктор Черномирдин, састао се са југословенским амбасадором у Москви, Бориславом Милошевићем.

 

15. април – ракетирана Азотара

НАТО агресор је у вечерњим сатима бомбардовао индустријску зону Панчева. Први пут ракетирана је Азотара.

Директно су погођени погон амонијака и резервоар за мазут у погону енергетике, чиме је фабрика онеспособљена за производњу минералних ђубрива.

Те ноћи на мети је била и Рафинерија нафте у Новом Саду. Оштећен је велики број стамбених објеката у северозападном делу града.

НАТО агресор је трећи пут гађао фабрику грађевинских машина "14. октобар" у Крушевцу. Погођена је и спортска хала. Срушен је мост у селу Јасика на Западној Морави.

У селу Пепељевац, у близини Куршумлије, у бомбардовању је повређено троје људи. Срушен је мост на реци Топлица на путу Ниш–Приштина.

Оштећен је и мост који повезује Смедерево и Ковин, односно јужни Банат са централном Србијом.

Бомбардовано је београдско насеље Раковица. Од силине детонација оштећени су стамбени објекти, зграда општине, Дом здравља, школа, вртић и пословни објекти.

Гађани су ТВ предајници на Златибору и на планини Овчар код Чачка.

Осам пројектила погодило је центар Крагујевца. Гађан је кварт Мали Радановац у Суботици. Причињена је велика материјална штета. Те ноћи гађана су шира подручја Ниша, Краљева, Приштине.

Кина је оптужила НАТО да је изазвао хуманитарну катастрофу на Косову и Метохији и поново позвала атлантски савез да оконча војне операције против СРЈ.

Ибрахим Ругова позван да посети Европски парламент и са посланицима разговара о кризи на Балкану.

 

14. април – оштећена пруга Београд–Бар, гађан "Крушик"

НАТО авијација је у неколико наврата бомбардовала избеглице у близини метохијских села Меја и Бистражин на путу Ђаковица - Призрен.

Први напад је изведен око 13.30 на село Меја, где су у два налета бомбардовали колону шиптарских избеглица на тракторима и запрежним возилима, који су се враћали својим кућама.

Други напад уследио је сат времена касније. Не зна се тачан број погинулих и рањених. 

Претпоставља се да је око 80 људи изгубило живот, међу њима је било деце и тек рођених беба.

НАТО је покушао да кривицу пребаци на Војску Југославије. Међутим, дан касније је потврдио да је један авион грешком бацио бомбу на цивилно возило у конвоју.

Портпарол НАТО-а је на конференцији за новинаре изјавио да "никада у историји нису предузимане такве мере предострожности за заштиту цивила као до сада. Пилот је пуцао у добром уверењу јер је уместо трактора видео војна возила".

Био је то један од најтежих напада са цивилним жртвама током НАТО агресије на СРЈ.

Усред дана, око 15 часова, гађано је село Павловац код Врања. Погинуле су две особе.

Први пут од почетка агресије, НАТО је са четири пројектила гађао погоне фабрике "Крушик" у Ваљеву. Повређено је пет радника. Од силине детонација оштећени су боница и пољопривредна школа. Причињена је велика материјална штета.

На Бистрицу, друмску и железничку раскрсницу између Нове Вароши и Прибоја, испаљена су четири пројектила. Оштећен је железнички мост на прузи Београд–Бар, прекинуте су телефонске везе а оштећења су претрпели и објекти Хидроцентрале "Бистрица".

Председник СРЈ, Слободан Милошевић, састао се у Београду са председником Белорусије Александром Лукашенком.

Оценили су да на Косову и Метохији могу да буду размештени једино цивилни посматрачи из УН и то само из оних држава које нису повезане са агресијом на СРЈ.

Председник Русије, Борис Јељцин, именовао је Виктора Черномирдина за специјалног изасланика у преговорима о "косовској кризи".

 

13. април – бомбе се сручиле на ВМА

У Београду је на Бањици бомбардована Војномедицинска академија, док је у Чачку око поноћи бомбардована фабрика "Слобода".

Око пола сата после поноћи бомбардован је Национални парк Копаоник, а погођен је хотел "Бачиште". На срећу, у хотелу није било гостију.

У Приштини је око 1.45 са шест пројектила бомбардовано складиште "Југопетрола". Бомбардован је и густо насељени део града.

Од поноћи до два сата са 15 пројектила бомбардована је аутобуска станица и фабрика пластичних маса.

У ноћном нападу на мети је било и православно гробље где је поломљено око 50 споменика, као и споменик косовским јунацима.

Погођен је и ТВ репетитор код Приштине. На Приштину је бачено 10 ракетних пројектила и 30 бомби.

У Крушевцу је око три сата бомбардован стари мост на Расини. У Ивањици је такође око три бомбардована земаљска сателитска станица.

У Биљановцу је у то доба бомбардован мост између Краљева и Рашке.

 

12. април – погођен воз у Грделичкој клисури

Авиони НАТО-а су, на други дан Ускрса, 12. априла 1999. године гранатирали међународни путнички воз бр. 393 пун путника. Тачан број погинулих није утврђен, a други и трећи вагон потпуно су уништени.

Зна се да је у возу било најмање 50 путника. Идентификовано је 15 погинулих.

Челници НАТО су најпре демантовали, а потом потврдили да су путници страдали од њихових пројектила и тај злочин прогласили колатералном штетом.  

У Крушевцу је бомбардована фабрика "14. октобар" и градска топлана, а у Панчеву и Новом Саду рафинерије нафте.

У Крагујевцу је бомбардована фабрика аутомобила "Застава".

У Приштини је бомбардована шира околина аеродрома Слатина, а осам детонација чуло се јужно од града.

У Сомбору је пети пут бомбардовано складиште "Нафтагаса".

 

11. април – убијена једанаестомесечна беба

Ноћ пред православни Ускрс, НАТО авијација је, касетним бомбама и разорним пројектилима "томахавк" бомбардовала село Мердаре, код Куршумлије.

Те ноћи погинуло је шест мештана а 23 је рањено. Међу погинулима су били и најмлађа жртва НАТО агресије једанаестомесечна Бојана Тошовић и њен отац. Мајка Марија Тошовић, која је била у седмом месецу трудноће, тешко је рањена.

У једном од најинтензивнијих напада НАТО авијација бомбардовала је Приштину и Ђаковицу.

У околини Приштине у току ноћи пало је више од 50 пројектила. Поново је бомбардован аеродром Слатина као и околина манастира Грачаница.

Војска Југославије је у реону карауле Кошаре зауставила даље напредовање шиптарских терориста и кренула у контраофанзиву како би повратила заузете делове територије.

 

10. април – терористи ОВК заузели Мају Главу

САД су саопштиле да шаљу још 82 ратна авиона као појачање ваздушним нападима НАТО-а на СРЈ. Припадници ОВК заузели Мају Главу.

Информативна служба Војске Југославије је саопштила да је НАТО у првих 15 дана бомбардовања СРЈ ангажовао 600 авиона, од тога скоро 450 борбених.

Извршили су више од 3.000 нападних полетања. Са 20 ратних и још толико помоћних бродова испалили су више од 450 крстарећих ракета.

САД су саопштиле да шаљу још 82 ратна авиона као појачање ваздушним нападима НАТО-а на СРЈ.

НАТО је саопштио да је од 24. марта на територији СРЈ погођено 150 циљева.

Настављен је напад терориста на караулу Кошаре. Припадници ОВК, уз Војску Албаније и НАТО, заузели су Маја Главу. Терористи су заузели зграду карауле коју су припадници Војске Југославије напустили јер је због неповољног положаја била неодбрањива.

У току ноћи НАТО авијација је гађала предајник Радио-телевизије Србије на Голечу код Приштине, чиме је онемогућен пријем ТВ програма на подручју јужне српске покрајине.

 

9. април – почела битка на Кошарама

На Велики петак, 9. априла 1999, око 3 сата ујутру, започео је напад шиптарских терориста из Албаније на реjон карауле Кошаре - почела је битка на Кошарама која је трајала 67 дана.

У првом удару 110 припадника 53. граничног батаљона, под интензивном артиљеријском ватром Војске Албаније и дејством НАТО авијације, сукобило се са око 1.500 терориста ОВК.

Подршку нашој војсци пружали су припадници 125. моторизоване бригаде. Највећи део српских снага чинили су војници на редовном одслужењу војног рока просечне старости 20 година.

Погођен је завод "Црвена застава" у Крагујевцу, Фабрика аутомобила и Енергетика, а разорен је и део "Застава камиона". Повређена су 124 запослена. Причињена је огромна материјална штета.

НАТО авијација је бомбардовала "Југопетролово" складиште горива у Смедереву. Погођени су резервоари. Причињена је велика материјална штета.

Други пут је гађан ТВ репетитор Црни врх.

НАТО је дејствовао и у ширем реjону Београда, Ваљева, Панчева.

На Косову и Метохији гађани су Призрен, Лепосавић, Косовска Митровица, Исток.

 

8. април – бомбардован Торник, погинуле три особе

Шеснаестог дана НАТО агресије настављена су дејства по привредној инфраструктури и цивилним објектима.

Три особе су погинуле када је рано ујутру НАТО бомбардовао скијашки центар Торник на Златибору. Ски-центар је потпуно уништен.

Шест снажних експлозија потресло је центар Ћуприје. Бомбардоване су Хала спортова и зграда Електродистрибуције. Оштећено је више трговинских објеката. Једна особа је погинула, три су тешко повређене.

У центру Београда погођена је зграда републичког Министарства правде (бивша Команда града) у Немањиној улици. Од силине детонације попуцала су стакла на околним стамбеним зградама.

Пола сата после поноћи, десетак пројектила погодило је аеродром у Лађевцима и нафтно постројење "Беопетрола" у Богутовцу. Поново је бомбардована фабрика "Милан Благојевић" у Лучанима.

Председник СРЈ, Слободан Милошевић, сложио се са Ибрахимом Руговом да се припреми споразум који ће омогућити повратак избеглица и успостављање привремене управе на КиМ.

Патријарх српски Павле, са свим архијерејима Српске православне цркве, упутио је свештенству и верницима Ускршњу посланицу у којој се каже да се "у вери у васкрсење и победу живота над смрти налази излаз из драме нашег Косова и Метохије".

 

7. април – ваздушни напад на Приштину, десеторо погинуло

Десет особа погинуло у најжешћем нападу од почетка бомбардовања, када је ракетирано градско језгро Приштине. По пети пут бомбардован је Ниш, у Новом Саду гађана рафинерија.

Команда Приштинског корпуса саопштила је да су све јединице поступиле у складу са одлуком југословенских власти о прекиду ватре на подручју Косoва и Метохије. У саопштењу Команде се наводи да је стање на Косову "мирно" осим ваздушних напада НАТО-а.

Министри спољних послова САД, Велике Британије, Немачке, Француске и Италије саопштили су да једнострани прекид ватре "не ствара довољну основу" да би се на Косову постигао циљ који је формулисала међународна заједница.

Председник СРЈ, Слободан Милошевић, састао се у Београду са председником Руске думе, Генадијом Селезњовом. Селезњов је осудио НАТО агресију на СРЈ и рекао да је дужност Русије да пружи сву помоћ нашој земљи. Председник Милошевић је захвалио руском народу и руководству на солидарности.

НАТО је бомбардовао циљеве на целој територији Југославије. У најжешћем нападу од почетка бомбардовања ракетирано је градско језгро Приштине. Потпуно су уништени зграда поште и велики број стамбених објеката у њеном окружењу.

Погинуло је десет људи, међу којима је било и троје деце. Рањено je 12. Гађано је и складиште "Беопетрола" у насељу Девет Југовића при чему је оштећено више стамбених објеката.

Те ноћи је по пети пут бомбардован Ниш. На мети су биле касарне "Мија Станимировић" и "Стеван Синђелић", али и привредни објекти. Погођен је магацин предузећа "Електротехна", пословни простор "Технопромета". Знатно је оштећен ливачки комплекс Машинске индустрије Ниш и фабрика пумпи "Јастребац". Повређено је 18 људи.

У Новом Саду је гађана Рафинерија нафте у непосредној близини насеља Шангај. Оштећена је Основна школа "Вељко Влаховић" и дечји вртић "Дуга". Повређене су четири особе.

Бомбардована су и шира подручја Београда, Сомбора, Панчева, Чачка, Краљева, Сремске Митровице.

У знак протеста због НАТО агресије, атински фудбалски клуб АЕК у Београду је одиграо пријатељску и хуманитарну утакмицу са Партизаном.

 

6. април – на мети мостови, TВ предајници, болница

На мети НАТО авијације, 6. априла су углавном били путна инфраструктура и мостови, као и комуникациони системи.

Око 3 сата ујутру бомбардован је последњи мост преко Дунава у Новом Саду. Није срушен, али је саобраћај обустављен. Преко њега су могли да прелазе само пешаци и возила хитне службе.

У близини Куршумлије, на реци Топлици, гађан је мост који повезује Ниш и Приштину, као и железнички мост у Лозници. Погођена је и пруга Крагујевац – Краљево. Бомбардован је и железнички и друмски мост на Дунаву код Богојева. 

НАТО је ту ноћ оштетио телевизијски предајник Чот на Фрушкој Гори, предајник на Црном врху и антенски стуб у близини Лознице. Са четири пројектила гађан је и ТВ репетитор Богутовац, недалеко од Приштине.

У Призрену је бомбардовано стамбено насеље. Оштећен је и водовод, који је град снабдевао пијаћом водом. Четврти пут од кад су почели ваздушни напади на СРЈ бомбардована је касарна "Душан Силни" у том граду.

У Чачку је у току вечери НАТО авијација четврти пут бомбардовала фабрику кућних апарата "Слобода" и фабрику хемијских производа "Милан Благојевић" у Лучанима.

Бомбардовано је и Врање. Оштећена је градска болница. У Сурдулици је погођена основна школа, у Чачку куће и вртић.

Владе СРЈ и Републике Србије усвојиле су заједничко саопштење у коме предлажу да се поводом највећег хришћанског празника Ускрса једнострано прекину сва дејства војске и полиције на Косову и Метохији против терористичке ОВК.

 

5. април – смртоносни пројектили усред Алексинца, убијено више од 11 цивила

НАТО је наставио да интензивира нападе на цивилне објекте.

У раним вечерњим сатима са седам пројектила погођене су две централне градске улице у Алексинцу. Погинуло је 11 цивила, 50 је рањено. Уништено је 700 стамбених објеката.

Знатна оштећења претрпеле су зграде Дома здравља и Хитне помоћи, аутобуска станица, неколико привредних објекта.

Представници НАТО-a су светској јавности бомбардовање Алексинца правдали "техничком грешком" тврдећи да је мета напада била касарна надомак града.

Исто вече у Врању су бомбардоване куће у непосредној близини аутобуске станице. Погинуло је двоје људи а 15 је тешко рањено.

У Нишу је бомбардована Дуванска индустрије. Погођени су магацин, амбуланта фабрике и обданиште.

У Лучанима је гађана хемијска индустрија "Милан Благојевић".

У центру Земуна, у Главној улици, погођена је зграда Команде РВ и ПВО. Том приликом оштећено је неколико стамбених објеката и водоводна мрежа.

Један пројектил је пао у близини Градске болнице на Звездари.

Бомбардовано је подручје Сурчина, оштећена је зграда цивилног аеродрома.

На мети су опет била и енергетска постројења – у Новом Саду бомбардована је рафинерија, у Сомбору складиште горива.

Амбасадор Руске Федерације обишао је градски стадион у Приштини и уверио се да нису тачне тврдње да је стадион претворен у логор за цивиле.

Министарство просвете Србије је саопштило да ће ускршњи распуст у свим школама трајати до престанка ратног стања у земљи.

 

4. април – електране и бензинске пумпе на мети бомбардера

Дванаестог дана НАТО агресије на мети су углавном била енергетска постројења.

Бомбардована је топлана на Новом Београду. Погинуо је један радник.

Рано ујутро две ракете су погодиле Енергану Рафинерије нафте у Панчеву. Погинула су два радника, четворо је задобило тешке телесне повреде.

Бомбардовано је складиште Југопетрола у Раковици, а у Богутовцу код Краљева складиште горива Беопетрола. Рањена су три радника.

У Смедереву је гађана бензинска пумпа, погођене су инсталације Југопетрола.

Погођена је и зграда Полицијске академије на Бањици. Од детонације су попуцала стакла на Војномедицинској академији.

Ракете су пале и на цивилне објекте у Сремчици. У Чачку је по трећи пут бомбардована фабрика "Слобода", а у Новом Саду зграда телевизије Нови Сад.

СР Југославија је затражила хитно заседање Савета безбедности УН због вишедневне агресије НАТО-а.

 

3. април – крстареће ракете погодиле зграду МУП-а

Крстарећим ракетама, око један сат после поноћи, погођене су зграде републичког и савезног МУП у центру Београда у улици Кнеза Милоша. У непосредној близини бомбардованих објеката налазе се Гинеколошко-акушерска клиника и психијатријска болница "Лаза Лазаревић". Мајке и тек рођене бебе, као и остали пацијенти, евакуисани су у склониште.

 

На мети НАТО агресора био је још један мост у Новом Саду. Нешто пре 20 сати срушен је Мост слободе који је повезивао Нови Сад и Сремску Каменицу.

У моменту бомбардовања на мосту су се налазила возила и пешаци. На срећу, нико није страдао. Повређено је седам особа. Девет људи је из Дунава спасао алас Веља Теодоровић.

Британски премијер Тони Блер и председник САД Бил Клинтон сложили су се да је бомбардовањем центра Београда послата "снажна порука" председнику Милошевићу, саопштено је из Блеровог кабинета.

Како је јавила британска мрежа Би-Би-Си, НАТО је променио циљеве војне интервенције против Југославије.

Уместо досадашњег захтева властима у Београду да по прихватању понуђеног споразума повуку део снага безбедности са КиМ, НАТО захтева комплетно повлачење војске и полиције пре потписивања било каквог споразума.

На утакмици Лацио-Милан, наши фудбалери Синиша Михајловић и Дејан Станковић носили су црни флор и мајице на којима су биле исписане поруке против агресије НАТО.

У знак солидарности фудбалери Роме су, на утакмици против Барија, носили мајице са натписом "Зауставите рат".

 

2. април – бомбама на цивиле и манастире

Током напада НАТО авијације на Куршумлију погинуло је 13 цивила и срушено или оштећено око 500 стамбених објеката. Оштећени су и манастири Пресвете Богородице и Светог Николе из 12. века.

У току ноћи гађана је околина Ораховца. Погинуло је 11 људи.

Командант Приштинског корпуса, генерал-мајор Владимир Лазаревић, обишао је јединице које обезбеђују државну границу.

Генерал Лазаревић је изјавио да је приметно гомилање терористичких снага у ширем заграничном подручју на територији Албаније и Македоније и да су провокације и напади на наше снаге безбедности свакодневни.

Председник СРЈ Слободан Милошевић састао се са члановима заједничке делегације Руске думе и парламента Белорусије, коју је предводио потпредседник Думе Сергеј Бабурин.

Парламентарци су истакли да је америчка војна самовоља, бомбардовање Југославије, тежак криминални акт против мира и човечности.

Том приликом је председник Милошевић изјавио: "Ми ћемо одбранити своју земљу. Уколико будемо имали помоћ, одбранићемо је лакше, уколико је не будемо имали, одбранићемо је теже, али ћемо је сигурно одбранити."

Министар одбране СРЈ Павле Булатовић затражио је војну помоћ од Русије и Белорусије.

Шеф руске дипломатије Игор Иванов изјавио је да НАТО ужурбано припрема копнене операције на КиМ. Шеф британске дипломатије Робин Кук рекао је да ће НАТО интензивирати ваздушну кампању на СРЈ, али да неће слати копнене трупе.

Лидер терористичке ОВК Хашим Тачи саопштио је да саставља нову владу Косова, у којој неће бити представника лојалних лидеру косовских Албанаца Ибрахиму Ругови.

 

1. април – бомбама на Варадински мост

У нападима НАТО-а срушен је Варадински мост у Новом Саду. Делови града су због рушења моста остали без воде. Дунав је затворен за саобраћај.

На Косову и Метохији НАТО агресор је дејствовао на Пећ, Липљан, Гњилане, Грачаницу.

Бомбардована су и насеља Драгодан и Врањевац, у којима углавном живи албанско становништво.

Бомбардован је аеродром Поникве, код Ужица. У Београду ваздушна опасност траје непрекидно дуже од 24 сата.

Председник СРЈ Слободан Милошевић и лидер Албанаца са КиМ Ибрахим Ругова су у Београду потписали заједничку изјаву о пуној сагласности да се проблеми могу решити само политичким средствима.

Америчке телевизијске станице као прву преносе вест о заробљавању тројице америчких војника. Пентагон је потврдио идентитет заробљених.

Председник САД Бил Клинтон изјавио је да председника Милошевића сматра одговорним за њихову безбедност и да Вашингтон наставља своју мисију у СРЈ.

Савезни министар спољних послова Живадин Јовановић изјавио је Си-Ен-Ену да су амерички војници безбедни и да се према њима односи на цивилизован начин.

У Београд стигла делегација руских парламентараца коју је предводио потпредседник Доњег дома Думе, Сергеј Бабурин.

Министар иностраних послова Ватикана Жан Луј Торан састао се у Београду са председницима СРЈ и Србије, Слободаном Милошевићем и Миланом Милутиновићем.

Пренео им је поруку папе Јована Павла Другог, који је позвао лидере САД, НАТО-а и Југославије на једнонедељно ускршње примирје.

 

31. март – заробљена три америчка војника

НАТО агресори су гађали околину Приштине и Пећи. Неколико пројектила пало је у близини манастира Грачаница.

Бомбардована је околина Београда. Мете напада налазиле су се на подручју Јакова, Борче, Авале. Поново је гађана околина Панчева. Бомбардовани су Нови Сад и Фрушка Гора.

Војска Југославије, на граници са Македонијом, заробила је три америчка војника. Сва тројица су припадала извиђачкој чети америчке дивизије чија је база у Немачкој.

Командант Треће армије Војске Југославије генерал-пуковник Небојша Павковић са командантом Приштинског корпуса генерал-мајором Владимиром Лазаревићем посетио је војнике тог корпуса у зони дејстава. Генерал Павковић је војницима одао признање за изузетно храбро и професионално извршавање задатака.

Председик САД Бил Клинтон одбацио је, као неприхватљив, предлог југословенског председника Слободана Милошевића да се по обустављању напада НАТО-а на СРЈ решавају сва питања политичким путем.

После састанка са председником Милошевићем, руски премијер Јевгениј Примаков отпутовао је у Бон. НАТО је саопштио да је мисија руског премијера у Београду и Бону била неуспешна и најавио да ће "проширити и појачати" нападе на СР Југославију.

Врховни командант НАТО-а генерал Весли Кларк добио је овлашћење да прошири број и обим циљева за нападе НАТО у Југославији.

Русија је затражила дозволу за пролаз кроз Босфор са седам бродова Црноморске флоте. САД изразиле су забринутост.

Хакери из Југославије упали су у сајт и систем е-поште НАТО-а, саопштено је из седишта алијансе.

Неколико десетина људи протестовало је испред Беле куће због агресије НАТО-а на СРЈ. Протести су и у Грчкој. Хиљаде Грка блокирало је улаз у војну базу у месту Араксос. У знак подршке словенско

Текст: РТС - Фото: МОД