• 11
  • 09

Као и сви храбри људи, није бринуо за сопствену безбедност, али јесте за безбедност Срба који су га чекали. Сила којом нису уплашили Вучића могла је бити употребљена против мештана Бања, Црколежа и Сувог Грла, последњих српских насеља у Дреници. Председник Србије то није дозволио.

Вучић је могао да се пробије, било је довољно да изда наређење, наређење је имао ко и да послуша и да га спроведе, и нема тог места на КиМ где врховни командант војске Србије не би стигао, када хоће, где хоће, како хоће.

Није лако одолети могућности да терористима из ОВК покажете где им је место, али тако се и прави разлика између политичара и државника, између функционера и вође. У недељу на КиМ многи нису радили свој посао, посебно Кфор. Док су наоружани терористи пуцали и претили, Кфор је ћутао. У овом тренутку се на КиМ налази близу 4.000 војника Кфора. Ниједан се није потрудио да склони оружје с улица и терористе с барикада.

Уместо да се понашају као војници, објашњавали су нам као бирократе да нису добили позив од Косовске полиције, која треба да их позове. Позив није могао стићи од оних који су терористе и организовали, паликуће не зову ватрогасце. Знао је ово и Кфор, али се правио да не зна. Поверење је нарушено, још једном. Вучић је на КиМ рекао истину, о Србима, о Шиптарима, о председнику Милошевићу, о међународној заједници. Тако говори и ради председник коме Срби верују, који их уједини и оснажи.

Зато је Приштина толико бесна, зато се јављају чувари независног и целовитог Косова у Београду. За оне који нападају Вучића било би добро да најпре сазнају да Срби у Дреници постоје, а онда да их обиђу, помогну им и покажу да им је стало. Вучићу је стало, зато долази, помаже, обрадује се и растужи са Србима на КиМ, зато су у Бањама плакали што није могао да дође. Плакали су за њега, а не због њега.

Они који су потписивали границе, међу Србима су изазивали много суза, не зато што нису дошли, већ зато што су дошли.

Текст: Курир - Фото: Танјуг