• 06
  • 09

Још једном желим да вам захвалим на чињеници да је Гарда Војске Србије и ове године поново марширала Црвеним тргом, заједно са земљама и народима победника, где нам је место.

Да је неко рекао нашим прецима да ћемо 75 година после Великог рата потписати декларацију која нас подсећа на истину о рату и страхотама нацистичке Немачке и њених савезника, не би нам веровали. Свет који је са гнушањем гледао на концентрационе логоре сматрао је да гађење према зверствима и према злочинцима који су их починили никада неће проћи. Нацистичке државе и војске су поражене, али идеологија нацизма и пракса нацизма у међународним односима нису поражени. Због тога морамо данас, због чега би свет требало да се стиди, морамо да се боримо за очување истине о Великом рату, морамо да осудимо рушење споменика херојима Црвене армије. Поносан сам што су Срби као југословенски партизани изборили своју слободу и заувек ћемо бити захвални Црвеној армији за херојску жртву у ослобађању моје земље. Постоје земље које би Црвеној армији требале бити много захвалније на слободи од Србије, али данас ове државе руше споменике маршалима ослободиоцима. Они чији се преци нису борили за слободу, они чији преци нису своје потомке додали на списак победника, могу бити увређени због кукавичлука својих предака, али немају право да заузму место победника од наших дедова. Победили смо ми.

 

 

Каже се да је ђаволов највећи успех тај што је уверио људе да не постоји. Тако је нацизам уверио свет да га више нема, да смо сви исти, да смо сви били жртве истог рата и да се сваки гроб мора поштовати исто. Нисмо сви исти и не заслужује сваки гроб поштовање. Вермахт и Црвена армија нису иста ствар и њихово поистовећивање представља увреду за све жртве Великог рата.

Двадесети век завршен је 1999. последњим великим некажњеним злочином - агресијом НАТО-а на Савезну Републику Југославију. Сила која се користи без одлуке Уједињених нација. Покушали су да убију Србију, али су убили међународно право. У рату 1999. године, у којем Срби нису провоцирали и нису били његови кривци, српски народ се још једном жртвовао за добробит целог света. Како смо 1914. године, у Првом светском рату, по цену невероватних жртава, извојевали победу свих савезника, како смо 1941. године први у Европи подигли антифашистички устанак и успорили Хитлера и његов напад на Совјетски Савез и држали десетине Хитлерових дивизија до 1944. године, на исти начин 1999. године одупрли смо се НАТО агресији и упозорили цео свет на то шта га очекује ако се овај свет настави, у којој влада једна суперсила. После агресије на моју земљу, свет је схватио да је неопходно одупрети се глобализму, његовом униполарном систему. Добра вест је да је униполарни систем мртав, али лоша вест је да је и међународно право мртво. Ужурбана пљачка богатства оставила је милијарде људи у беди. Војне агресије које није одобрио Савет безбедности УН-а, арапска пролећа, обојене револуције уништиле су десетине земаља, па светом сада лута 80 милиона избеглица. Трибине светских форума чешће се користе за маркетиншке кампање него за истину. Више времена и новца потрошено је на говоре Грете Тхунберг него на чишћење моје земље од бомбардовања муницијом са осиромашеним уранијумом. Полураспад муниције са осиромашеним уранијумом која је убила више од 100 деце старости од 9 месеци до 16 година у Србији, трајаће 4500 година, што, по свему судећи, није довољно да нас борци за екологију примете. Моја земља је 1999. била раскомадана и од тада траје наша битка за опстанак.

Желим да се захвалим свима вама, свима који нисте признали лажну државу Косово, без вас не бисмо издржали. Желим да се посебно захвалим Руској Федерацији и НР Кини на чињеници да у Савету безбедности УН никада нису пропустили прилику да нас подрже. Никада нећемо заборавити одлуку председника Путина 2015. године да заустави резолуцију у којој је мој народ, српски народ, назван геноцидним, као једини народо у историји који би се назвао геноцидним. Ни Немци, ни Јапанци, ни они који су убили 20 милиона совјетских људи, 8 милиона Јевреја, десетине милиона Кинеза, милион Срба, али зато ми Срби треба да смо геноцидни народ. Хвала председнику Путину што није дозволио такву неправду.

Све док је Александер Вучић на челу државе, Србија ће бити војно неутрална земља, никада неће постати део НАТО алијансе или било које друге војне алијансе. Ми смо изабрали пут неутралности тако да можемо доносити одлуке о сопственим оружаним снагама и тако да никада не морамо чинити другим људима оно што су они чинили нама. Срби сарађују са Западом у Партнерству за мир, али ми имамо посебну сарадњу са Русијом, Кином, Белорусијом, њихов допринос нашем војном јачању је немерљив. Захвални смо на тој великој шанси, на чињеници да нам отварате прилику за сарадњу са ОДКБ-ом.

Глобална доминација светом је немогућа. Стога на глобализацију морамо одговорити регионалним приступом организација, као што је Шангајска иницијатива. Регионални сукоби заслужују, пре свега, регионални одговор. Стари савези и страх од нуклеарног уништења спасили су свет од трећег светског рата, али страх пролази, стари савези више не постоје. На нове претње се не могу дати стари одговори. Велике нуклеарне велесиле морају да покушају да дефинишу нови свет. Не знам да ли ће бити снаге за нови уговор, али знам да ако не буде одговора, онда неће бити света о којем вреди преговарати. Срби су премали народ да би могли да мењају историју, али довољно стари да знају историју пре него настане.

Хвала вам на прилици да вам се обратим и на стрпљењу да ме саслушате и разумете.
 

Текст/ Фото: МОД/ tvzvezda.ru