Полуприватни споразум Инцка и Бошњака

Ауторски текст за Портал Српског Света.
пише: Срђан Мазалица, посланик СНСД-а у Народној скупштини Републике Српске.

Актуелна криза у БиХ заправо траје од потписивања Дејтонског мировног споразума, јер њега Бошњаци никад нису прихватили. Ипак, ескалација посљедњих дешавања наступа Инцковим наметањем закона који има за циљ враћање вербалног деликта из бивше Југославије и забрану изражавања мишљења о карактеру неких догађаја из прошлог рата, за шта је уведена кривична одговорност.

Срђан Мазалица - Фото: Твитер @SrdjanMazalica
Срђан Мазалица - Фото: Твитер @SrdjanMazalica

Западне амбасаде нису подржавале овај закон и чак су лобирале да се не доноси. Познато је да нису критиковале српску реакцију на њега. То је полуприватни споразум Инцка и Бошњака, који су паралелно томе преузели правосуђе, које ће га и проводити.

Слон у стакларској радњи и Инцко

Бакир Изетбеговић је слон у стакларској радњи. Проблеме у својој странци и систему власти рјешава агресивним нападима на Српску. 

Валентина Инцка је подмитио да наметне закон, преко својих кадрова преузима правосуђе, ЦИК, ОСА-у, наручује скандалозне одлуке Уставног суда БиХ, који данас служи за растурање уставне структуре БиХ и даљи пренос надлежности. Он води ову земљу у кризу.

ЕУ је са 14 приоритета тражила рјешавање питања страних судија у Уставном суду БиХ. Још једно питање на којем запад и Бошњаци дивергирају. Изазива се криза доношењем одлука којима се Републици Српској одузимају прво пољопривредно земљиште, па онда и шуме, на коју Додик реагује иницијативом за 100% враћање на Дејтон. Шмита не признаје СБ УН. Унутар ЕУ све је више неслагања.

Дипломатска офанзива против Републике Српске

Ипак, чини се да траје снажна дипломатска офанзива против Републике Српске. Шмит, Ескобар, Пич. Мислим да су притисци у прошлости, а кад је Република Српска извојевала побједу (Лајчакова криза, референдум о Дану Републике...), били чак и јачи. Свакако је противно Бечкој конвенцији мијешање ових људи у унутрашња питања једне суверене земље, а посебно дјеловање према опозиционим странкама и то потпуно отворено. У Босни и Херцеговини не постоји легално изабран Високи представник и дјеловање Кристијана Шмита је незаконито и противно Дејтонском споразуму.

Формални преноси надлежности су заустављени давно, али Република Српска се данас разара смањивањем простора да самостално и без вањског утицаја учествује у доношењу одлука на нивоу БиХ у своју корист. Бошњаци преузимају контролу над институцијама. У томе учествује наша опозиција.

Једини начин да се ове узурпације институција, разарање суверенитета и ерозија надлежности заустави... јесте да жаба која се кува искочи из лонца. То је суштина Додикове иницијативе. Неће нам се више указати оваква прилика. Бошњаци никад усамљенији, наши савезници никад јачи.

Да ли су икад игдје лобирали и борили се за нашу ствар?

Шта у свему овоме ради наша опозиција? Говори жаби да остане у лонцу, јер ако искочи, може да настрада. Али жаби се свакако у лонцу лоше пише. Да ли то опозиција не види? Да ли не препознаје геополитичку шансу? Види и препознаје. Али они су саучесници који додају дрва за ватру.

Заиста се не могу отети утиску да опозиција, не само да не жели успјех овог подухвата, већ здушно ради да он пропадне. Њихово понашање јесте предвидиво, али не могу а да се не запитам: да ли су икад игдје лобирали и борили се за нашу ствар, искористили своје везе и уложили образ?

Они штавише раде здушније против процеса враћања надлежности него политичко Сарајево. Препадају народ ратним сукобима и тако играју улогу убачених агената у позадину наших линија, док трају напади и пријетње из Сарајева да ће дјеловати војно у случају да даљих одлука које Република Српска намјерава предузети. Свакако, у Босни и Херцеговини не постоји довољан војни потенцијал за избијање ратних сукоба и све те пријетње треба посматрати само у домену реторике.

„Република Српска не може прихватити наметање било које личности за високог представника, подсјећајући да је постављење високог представника условљено сагласношћу страна потписница Анекса 10. Дејтонског споразума." Закључак за који опозиција није смјела да дође и гласа. Да ли су икад имали став о нечему важном?

Опозиција у Републици Српској је већ одавно напустила фронтални и прешла у герилски вид ратовања. Стратешка повлачења и рушења мостова, путева и пруга, ситне чарке и упади.

Усмјеравање свих ресурса у двије тачке, Бањалуку и Бијељину, пробој непријатељских линија, али уз губитак територија. Резултат тога је све мање гласова. Обојена револуција и ријалити политика у Бањалуци слаби опозицију на националном нивоу. Свакодневно у највећем граду Српске се креира ријалити и скандал програм. Градоначелник у љубавном троуглу између Тање Савић и Кије Коцкар. По први пут након 20 година власти СНСД-а, Град има проблема са вршењем основних комуналних функција.

Под утицајем политичког Сарајева

Политика опозиције на националном нивоу бива и даље и све више под утицајем политичког Сарајева, нејасна и конфузна. СДС и ПДП имају своје прсте у Централној изборној комисији, за многе одлуке у Парламентарној скупштини гласају са СДА и другим бошњачким странкама. СНСД и даље води суверенистичку политику и то се не може оспорити. За Бањалуку то бива мање важно будући да није осјетила рат и да није рубна општина према ФБиХ, па је све више подложна утицају маркетиншки вођене и ријалити политике.

Опозиција такође учествује у свједочењу у Тужилаштву БиХ против нас који смо донијели закључке којима тражимо враћање надлежности. Куриозитет је да смо ми заправо једини изабрани представници у БиХ који смо наведеним гласањем досљедно поштовали Дејтонски мировни споразум и његов Анекс 4 - Устав БиХ. Чак да смо тим гласањем прекршили устав, за то постоје инстанце попут уставног суда, који одлучује да ли је устав повријеђен или не. Незаконито је позивање на кривичну одговорност посланика у парламенту који су донијели одлуке које неко сматра неуставним, а заправо су то најуставније одлуке донешене у посљедњих 25 година.

Текст: Уредништво Фото: Твитер @SrdjanMazalica | 24.12.2021.


Најновије