Ко је стварно "ВЛАСТ", а ко "ОПОЗИЦИЈА" у Србији?

Ауторски текст за Портал Српског Света.
пише: Драгослав БОКАН

Фото Ж. Кнежевић
Фото Ж. Кнежевић

ГДЕ СУ СЕНДВИЧИ?

Већ се уврежила лажна поставка по којој су ”храбри опозиционари” они који, с времена на време, излазе на улице Србије и тамо хорски псују власт и државу. А да је власт (у оваквој поставци ствари увек названа: ”режим”) она чији полицајци стају испред разбеснеле масе и на себе примају камење, псовке и увреде.

Па се онда одмах додаје да сви који подржавају власт (такозвани ”ботови” по оваквом тумачењу) ”не верују ни у шта” и тобоже ”раде за сендвич”, за разлику од тих својих опонената, ”храбрих опозиционара”.

И тако се, упорно и системски, у медијима гради једна по свему лажна слика правог стања ствари, онога што се стварно дешава док стално понављана лаж коначно не постане убедљивија од истине.

А ствари стоје сасвим супротно. И то ће вам рећи свако ко из бар мало веће даљине и из објективније перспективе гледа и анализира шта нам се то уистину догађа.

На сцени су безбројни лукави трикови и густе маркетиншке магле светске (над)државе, која не трпи ма какву опозицију својим колонијалистичким плановима и намерама. А оно што се уобичајено код нас назива ”режимом” је, у ствари, истинска опозиција том и таквом империјалном покушају тоталног политичког и економског подјармљивања.

Дакле, све је потпуно и директно супротно ономе што се мисли и прича у јавности. А такозвана ”јавност” и служи томе да што дуже опстане управо оваква, лажна ”слика стварности”, да се до миле воље извређају припадници истинског отпора глобалистичким завојевачима са Запада.

Прави ”сендвичи” се спремају тамо далеко, од Брисела до Вашингтона, и много су богатији и маснији од оних наших, овдашњих. И њих једу они који тако спремно и удворички конкуришу за међународне грантове, богате стипендије и  континуиране донације.

КО ТУ КОГА ЛАЖЕ?

Тако да су истински борци за слободу тамо где се брани наша држава од унутрашњих специјалаца (и наиваца, који су њихов живи штит) из вешто убачених ”тројанских коња” наших регионалних и светских непријатеља.  А они само извиру, у таласима, и, тражећи ”слободу” - захтевају ропство. Све супротно привиду мелодије из Чаробне Фруле, која их хипнотички изводи из реалности.

И све време се иза ових ”слободара” цинично смеју њихови страни господари, који невидљивим концима вуку потезе и махнито нападају на свако парченце још преостале суверености.  

У орвелијанском обрту, црно постаје бело, а лаж - истина. Не по први пут у српској историји - последњи пут било је то пре тачно 21 године - догађа се овакав улични Театар Апсурда.

Па су они наизглед ”немоћни”, ”голоруки” и ”ненаоружани”  у стварности заштићени као бели медведи, а они који имају законско право и обавезу ”кориштења силе” (а не голог насиља) препуштени су сами себи и својој држави (коју, у исто то време, разни противници каменују и распињу са свих страна).     

Проблем са орвелијанским обртом истине у вешто прикривену лаж је у добро организованој уверљивости оваквог поретка.  А та убедљивост добро увежбане глуме по задатом сценарију је кобно заменила истину, онакву каква је заиста.

КО ЈЕ ПОБУНИО МАСУ?

Такозване ”обојене револуције” увек имају неки конкретан, реалан повод, ”да се Власи не досете” и не прогледају кроз опасни привид прецизно намештене ”праведне борбе”.

Па се у те сврхе користе, редом: разни социјални проблеми, онај од полиције претучени момак у Бањалуци, појединачне афере, очување природних ресурса у Јадарском крају, и, уопште, сваки могући повод да би се оправдали и организовали (што масовнији) улични протести.

Користе се ”руже” (у Грузији) и ”лале” (у Киргистану) као ”цветни симболи” овакве ”меке технике” државног удара, уз већ уобичајену стиснуту песницу ”Отпора” (и његових каснијих деривата). А пословично посвађана политичка опозиција у свим тим земљама се одједном насилно (новцем и претњама) уједињује, деловањем великих обавештајних агенција и англо-америчких, за те сврхе формираних институција, ”тинк-тенкова” и ”невладиних организација”.

Герила-маркетинг, бубњари у колони са демонстрантима, ”забринути” страни ТВ репортери, брзо дистрибуирани снимци ”државног насиља” (урађени преко мобилних телефона), понека разбијена глава и пратећа мелодрамска прича у медијима, пркосни погледи разјарених студената, протестно седење на улици, припремљене политичке пароле, увреде на рачун полицијских специјалаца са штитовима за уличне нереде (”Усташе, усташе!” у српском случају), јавно исмевање припадника власти, бруталне претње противницима демонстрација преко друштвених мрежа, јавни удар на породице људи у униформи (у служби државе)... добро је разрађен систем свакодневног притиска, којим се покушава стварање одговарајуће атмосфере у народу и, пре свега, у јавности.

КАКО ИЗГУБИТИ РАЗУМ?

И ту реалност више не игра неку посебну улогу. Па ће становници Либије врло брзо након убиства пуковника Гадафија искусити невероватан пад стандарда и право, до тада невиђено сиромаштво. Као и све земље подвргнуте системском рушењу на северу Африке и по ободу Блиског Истока, током озлоглашеног ”арапског пролећа” (Тунис, Алжир, Јордан, Јемен, Египат, Судан, Ирак, Либија).

Постојећа, легална власт се на брзину, серијски руши попут домина, једна за другом, или се једва некако брани (уз обавезну помоћ са Истока) са озбиљним економским и свакаквим другим последицама.

И никоме то није донело срећу, сем, наравно, појединаца из невладиног сектора, који су убрзо постали ”хероји протеста” и ”глобални политичари”, путујући свукуд по свету и размењујући лична искуства у оваквим облицима организовања ”народних протеста”.

А тај исти народ из кога су потекли ови ”активисти” остао је, по правилу, празних руку и са горким укусом пораза у устима.

Тражећи веће, ту се често (у овом случају увек) губи ”и оно из вреће”.

Али, кога то занима када се главе довољно усијају и врела срца превагну над хладним разумом.  

ГДЕ СЕ САДА ДЕШАВАЈУ ОВАКВИ ПРОТЕСТИ?

На свом освајачком ”маршу на Москву”, уједињени спонзори оваквих (у грађанске протесте прерушених) револуција посебно воде рачуна о:

а) народима и државама које физички окружују Руску Федерацију,

б) још више о онима које имају заједничко порекло са руским народом,

в) а понајвише о онима чији су односи са Русима у историји познати и потврђени као пријатељски (па и братски).

Па се тако дошло, поново, и до Србије.

Након разочаравајућег неуспеха у Републици Српској (у Бањалуци) и лукавог преусмеравања ”литијских догађаја” у Црној Гори на неупитну западну геополитичку воденицу, поново се насрће на већ једном (петог октобра 2000-те) освојену, али још увек непокорену земљу. На нашу Србију. На основу искуства извученог из постепене пропасти петооктобараца и општег згражања српског народа над гнусном издајом ”Отпора” (касније: ”Канваса”), кренули су испочетка, још једном.

Без чувене ”песнице”, окупили су за еколошки проблем искрено заинтересоване грађане, гурајући политичке зелене организације и покрете испред збуњених и поново заведених демонстраната.

Али, ускоро су поново прешли на стари метод, са све оним ”Готов је!” и усмеравањем пажње и критике окупљених протестаната на једног човека који је наводно ”крив за све” и тако постављен на општи стуб срама. На оног чијом сменом би се, наводно, ”ствари смириле” и ”проблеми решили”. Истом оном реториком коју памтимо из касног лета и почетка јесени од пре две деценије, непосредно пре него што смо свог председника послали, ваздушном видовданском испоруком, право у руке нашим непријатељима и обрукали се пред прецима и потомцима...

Ту се, на тренутак, одједном губи прича ”о руднику литијума у прелепој Рађевини” и магично нестаје она иницијална, ”еколошка потка” редовног суботњег окупљања незадовољних грађана. А њих увек има, посебно након толиких напада и клевета, уцена и притисака, санкција и бомбардовања од стране истих оних који сада, као ”дају подршку” овим & оваквим демонстрацијама.

Па се ту ”последица” (по ко зна који пут у нашој скоријој историји) поставља за ”узрок” и жртва оптужује за насиље почињено над њом.  

Чиста перверзија, по пакленом моделу из макијавелистичког жанра (”Завади, па владај!”).

ШТА ДА СЕ РАДИ?

То је најтеже и најважније од свих питања.  Али, на њега ћемо моћи да одговоримо тек ако добро и правовремено спознамо праву природу ”западне помоћи” (обављене преко канала овдашњег ”НВО сектора”) револтираним српским бунтовницима и демонстрантима.

Ако, рендгенски прецизно, увидимо прави циљ и лоше намере оних који нам, преко телевизијских екрана, перверзно сервирају кићено патриотско паковање својих пропагандних видео-спотова о Михаилу Пупину и Милунски Савић. О томе да смо ”ми - свет” (али не у оном облику у којем ми то заиста јесмо, већ као шарену лажу за привремену, прагматичну употребу).  

Све и даље зависи од нас и победа је, потенцијално, у нашим рукама.

Наравно, уколико се не будемо вечно повлачили пред свесним и несвесним таоцима нама непријатељске политике и лукаво прикривених србомрзачких намера.

Ако будемо почели да васпитавамо нашу децу аутентичним родољубивим (”родољубавним”) вредностима;

ако направимо спасоносни светосавски тројни савез наше Цркве, државе и народа;

ако своје хероје будемо тражили тамо где се они заиста налазе и показивали их поносно преко српских гласила;

ако почнемо да активно градимо свој убедљиви отаџбински наратив (окупљени око идеје да су Срби доживели и једва преживели геноцид у двадесетом веку);

ако у нашем табору будемо видели на терену своје најбоље голмане и разигране центарфоре (који су до сада били, неправедно, на клупи за резервне играче);  

ако народу будемо коначно дали глас оне јавности која им заиста припада и који заслужују;

ако кренемо да користимо постојећа искуства ”борбе са унутрашњим непријатељима” нама искрено наклоњене руске државе;

ако ”посрбимо” и тако ојачамо наше људе (у раскошном духу српске идеје), а без икаквог потцењивања наших суграђана који нису и наши сународници (уз подсећање да је један швајцарски Немац, по имену Арчибалд Рајс, био, можда, и најбољи српски патриота и бранилац кога смо уопште имали у 20. веку);

ако еколошку бригу за очувањем природе схватимо заиста озбиљно и почнемо да се њом бавимо са пуном свешћу и осетљивошћу (да не би пала у руке оних који њом манипулишу у неке сасвим друге сврхе),

те ако осветлимо и почнемо да разумевамо сав бескрај могућности које нам пружа величанствена идеја ”српског света”...

ПРИДРУЖИТЕ СЕ ТЕЛЕГРАМ ГРУПИ ПОРТАЛА СРПСКОГ СВЕТА: ЛИНК

Текст: Драгослав Бокан Фото: Ж. Кнежевић | 09.12.2021.


Најновије