БОЛЕСНО! БОШЊАЦИ СЛАВЕ ПОКОЉ СРПСКИХ ЖЕНА И СТАРАЦА У КРАВИЦИ КАО ПОБЕДУ!

Уместо да се покају за монструозне злочине који су почињени у њихово име, да се извину и замоле за опрост, уместо да се одрекну злочиначке политике и напокон скину терет злочина који деценијама носе, многи Бошњаци настављају са ширењем мржње, величањем ратних злочинаца, оправдавањем убијања жена и деце и позивањем на нове покоље. Само пар дана након што су бошњачке организације саопштењем брутално увредиле хрватске жртве убијене у масакру у Крижанчевом Селу представљајући покољ као војну победу а жртве као "изгинуле у борби", отишли су корак даље прослављајући покољ у Кравици.

ИСИС-овци из БиХ славе након почињених злочина над Србима у Кравици - фото Принтскрин твитер
ИСИС-овци из БиХ славе након почињених злочина над Србима у Кравици - фото Принтскрин твитер

Подсећамо, на православни Божић 7. јануара 1993. године, муслиманске снаге из Сребренице под командом Насера Орића извршили су напад на етнички чисто српско село Кравицу код Братунца и починили тежак масакр над тамошњим становништвом. У једном дану, на свом кућном прагу је поклано и масакрирано 49 српских цивила, док је током читавог трајања рата на подручју ове месне заједнице убијено 162-оје особа. Злочинци нису имали милости ни према женама, ни према старим и болесним лицима, па чак ни према деци. Ово је само једно од укупно 110 спаљених и разорених српских села. Прва српска жртва у Подрињу био је пензионер Ранко Баранац /62/ који је мучки убијен у својој кући 12. јануара 1992. (пре почетка рата) док је прослављао крсну славу у свом селу Бијела. Етничко чишћење Срба на подручју Сребреничке регије започиње већ у априлу 1992. године и траје све до марта 1993. године, мада су напади и злочини настављени и касније док је Сребреница наводно била "демилитаризована". Спаљено је преко 110 српских села а убијено је 3267 Срба, међу којима и 72-оје деце. Већ почетком маја 1992. у Сребреници, Поточарима и околним селима формирани су логори и казамати за Србе где су вршена силовања, злостављања, садистичка мучења и убијања српских цивила.

Уместо да су објавили саопштење у којем би упутили извињење породицама убијених Срба те се дистанцирали од монструозних злочина, муслимански портали су објавили текстове којима се велича масакр и вређају жртве. Тако су бошњачки портали уочи православног Божића објавили више  текстова под називом  "Битка за Кравицу: Бриљантна побједа Армије Републике Босне и Херцеговине" где се наглашава како су муслиманске снаге напале српско село на православни Божић и ослободиле га од његових мештана. 

Страшно је безумно да се стравични злочини над женама, болесним и непокретним лицима представљају као некакво ослобођење! Подсећамо, према изјавама Зулфе Турсуновића и Насера Орића који командовали овим нападима, циљ напада на Кравицу био је да се тај рејон повеже са Сребреницом (територијом под контролом тзв. Армије БиХ) како би се проширила муслиманска територија. Истовремено на yоутубе су осванула и два видео снимка којима се велича масакр над српским становништвом у Кравици. 

Они чак и не крију да је "током акције ослобођења српског села од српског становништа убијено 50 мештана и цивила". Штавише, диче се својим злоделима а оне који су убијали представљају као некакве хероје и јунаке. Подсећамо, у Кравици је на Божић убијено 49 српских цивила. Више од половине је убијено тако што су им одсечене главе, а само петоро је погинуло искључиво од метка док су сви остали тешко мучени и злостављани пре смрти.

Најмлађа жртва муслиманског терора био је четворогодишњи Владимир Гајић, док је најстарија била непокретна старица Мара Божић, стара 89 година коју су орићеви војници након злостављања живу запалили у њеној кући. Тада је убијен и њен син Стево. Љубица Божић је о смрти супруга и свекрве истакла: - Напали су нам на село кад смо се најмање надали. Свекрва ми је жива изгорјела у кући...на Божић 1993. била је непокретна..дванаест година није имала никога, тешко се кретала. Била је са мном, муж је изишо горе..одмах су га стрељали муслимани. Убијен је одмах то јутро, и она је изгорјела исто тог јутра. Нисам је могла изнијети нигдје, била је стара, није видјела...нисам је могла нигдје изнијети..и тако је и остала, тако је и запаљена жива. једва смо јој дјецу извукли, троје дјеце је имала.  Мужа дуго нисмо пронашли..." - испричала је Љубица Божић, снаха убијене Маре за медије. Међу 49-оро убијених је било 25 цивила, док су 24-оро били браниоци села. У својој породичној кући су мучени, масакрирани па запаљени пензионер Негослав /81/ и његова непокретна супруга Крстина Ерић /82/, док је непокретна Танкосава Стевановић /55/ пронађена масакрирана са 17 убода хладним оружјем. Невенка Ђукановић се и даље води као нестала, а њена сестра је чула приче да су несрећној жени муслимански војници одсекли главу. У свом дворишту је убијена и Видосава Тришић /45/ којој је одсечена глава а која се и данас води као нестало лице. Старица Љубица Обачкић /75/, цивилна жртва, брутално је убијена у својој породичној кући тако што је избодена ножем у њедра а бројне повреде су регистроване и по глави и рукама. Митруша Богичевић рањена је пред својом кућом а у крвавом нападу убијени су јој супруг Слободан и син Новица, дечак од само петнаест година. - Ја сам изгубила мужа на кућном прагу. И син ми је био рањен, а изумро је поред мене на носилима. Ја сам рањена кроз обе ноге. Мене су одвезли у болницу, а њега на гробље, да га сахране... - рекла је ова жена.  Радмилу Лукић /54/ су муслимански војници прво измасакрирали па њено тело бацили животињама а у нападу су убијени и Раденко Радовић /18/, Драго Лазић /80/, Владимир Стојановић /79/, Мило Јокић /68/, Васо Николић /73/, Радоје Павловић /60/, Митар Николић /66/, Ристо Поповић /73/, Крстивоје Ђукановић /60/, Новак Симић /60/ и многи други.  

Љубинка Гајић из Кравице, остала је без четворогодишњег сина, супруга, брата и великог броја рођака. Ту крваву зиму 1993. никада неће моћи да обрише из сећања. - Убили су ми дјете од непуних пет година. Био је у кухињи када је на балкон пала граната. Сваке године иста прича.  Нико није одговарао. Нико се на то не осврће. Зар наша дјеца мање вриједе од бошњачке ? " - испричала је пре неколико месеци Љубинка Гајић из Кравице којој су Орићеве снаге 1993. убиле супруга и четворогодишњег сина Владимира.
Српско становништво је из Сребренице насилно прогнано током маја 1992. године, а прилику да се врате у своје домове и на своја огњишта добили су тек у јулу 1995. године, након акције "Криваја 95". Тада су затекли попаљене куће и опљачкане станове, лешеве масакрираних српских цивила који су одлучили да остану, разорену цркву, девастирана гробља....тада је у Сребреници пронађена многобројна имовина Срба из Кравице и других српских села - од беле технике, алата, машина, па чак и накит и одећа - које су муслимански војници опљачкали у својим крвавим походима. 

ВЕЛИЧАЊЕ ЗЛОЧИНЕ - НАЈАВА НОВИХ ПОКОЉА?
Незамисливо би било да неко у Аушвицу подигне спомен обележје убијеним нацистима, али сведоци смо да је могуће одавати почаст онима који су страдали на туђем кућном прагу. Тако агресори на српска села данас траже и да се у Кравици код Братунца, српском селу које су муслимански војници спалили на Божић 1993. подигне споменик погинулим муслиманима тј. онима који су спалили то село. Штавише, свој покољ обележавају као "војну, брилијантну победу". 

Уместо да се покају и упуте извињење због стравичних злочина почињених у Кравици, Бјеловцу, Скеланима али и читавом Подрињу, многи муслимани са овог подручја својим понашањем показају да још увек нису прошли катарзу и још увек нису спремни да се суоче са злочинима који су почињени у њихово име. Тако, уместо да кажу где су масовне гробнице и тела несталих жена и стараца  сребренички муслимани настављају праксу глорификације ратних злочина и ратних злочинаца. У томе их као и увек подржавају и охрабрују њихови политичари. Да имају мало образа и људскости, Бошњаци овог краја би клекли пред гробове убијене деце и замолили за опроштај, дистанцирали би се од зверстава и монструозних злочина. 

Чињеница је да су многи муслимански војници изгинули на туђем кућном прагу као агресори и окупатори, док су палили туђа села. Ти муслимански војници су углавном страдали од минских поља али и у међусобним обрачунима око тога ко ће шта покрасти од беле технике, одеће, накита и остале имовине скеланских Срба.
Масакри над српским цивилима у Кравици, Скеланима, Бјеловцу, Магашићима и свим другим српским селима за сваког нормалног човека и за сав цивилизован свет  представљају места ужаса и срамоте, места где је капитулирала људскост и где је зло добило свој пуни облик. Међутим, за многе сребреничке муслимане ове злочини представљу "херојска дела" која се неретко називају и победама и ослобођењем.
Од кога су то муслимански војници ослобађали чиста српска села? Ослобађали су их једино од старих и непокретних, од деце која су тек проходала, од слепих и болесних, од трудница, од нејачи!
Припадници муслиманске "Армије БиХ" су ослободили тих дана мајке од своје деце, децу од родитеља, унуке од својих бака и дека, браћу од сестара, сестре од браће, градове и села од православних цркви, културних и историјских споменика. Ослободили су градове и села од људи! Ослободили су градове и села од деце и омладине који би данас били успешни, пословни и образовани људи и којима би се дичио не само њихов родни град , већ можда и читава држава и Балкан.

Јадна је и црна душа оних који мисле да су силовањем нешто ослобађали или бранили. Јадан је онај ко мисли да се  разапињањем на крстове, одсецањем глава, мучењем, стрељањем, садистичким иживљавањем доказује оданост било ком народу или вери. Такве ствари ниједна религија не прихвата!  

Није то никакво јунаштво, већ кукавичлук и срамота којом су екстремисти тзв. Армије БиХ обележили своје будуће генерације за век векова а себи доживотно прилепели етикете злочинаца и масовних убица.

Подсећамо, и претпрошле године на православни Божић, припадник Оружаних снага Суљо Ханић објавио је на свом профилу срамну песму која велича божићни масакр над Србима под називом "Ко на Божић у Кравицу дође" и која је направљена управо у периоду након самог покоља. Овај гест подржао је већи број његових сународника, српско становништво схвата једино као претњу неким новим сукобима и злочинима. Будући да за масакр у селу Кравица до данас нико није одговарао, Бошњацима је послата порука да могу чинити шта желе јер свакако нико неће одговарати.

ПРИДРУЖИТЕ СЕ ТЕЛЕГРАМ ГРУПИ ПОРТАЛА СРПСКОГ СВЕТА: ЛИНК

Текст/ Фото: istinapravda1000.blogspot.com | 08.01.2022.


Најновије