ФАКОВИЋИ КОД БРАТУНЦА : МАСАКР НАД 25 ЖЕНА И СТАРИЈИХ ЛИЦА И ДАЉЕ БЕЗ КАЗНЕ

октобар 03, 2021
У уторак 5. октобра навршава се 29-а годишњица једног од најстрашнијих злочина у средњем Подрињу. Припадници 28. дивизије муслиманске тзв. "Армије БиХ" предвођени Насером Орићем, извршили су напад на Факовиће код Братунца и масакрирали 25 цивила, углавном жена и стараца а тешко ранили већи број мештана српске националности. Недужним цивилима су одсецане главе, вађене очи, сечене руке; неки су везани па живи запаљени, други су стрељани па бацани у Дрину, жене су злостављане па масакриране.

Ратни ЗЛОЧИНАЦ Насер Орић - Фото: Принтскрин Твитер
Ратни ЗЛОЧИНАЦ Насер Орић - Фото: Принтскрин Твитер

Према попису из 1991. у Факовићима, малом подрињском месту у општини Братунац, више од 98% становништва чинили су Срби. Околна села Бољевићи, Радијевићи, Дивовићи одувек су била насељена само Србима.  Факовићи су посебно тешку судбину доживели током Другог светског рата када су муслимани интегрисани у фашистичке јединице током 1942- разорили ово село а побили више од стотину српских цивила. Међу жртвама је било највише жена, а заклано је и тридесеторо деце.

Само пола века касније, потомци муслиманских фашиста предвођени Насером Орићем поново су Факовиће завили у црно. Током трајања муслиманске агресије (1992-1995) зверски је убијено 70 мештана овог малог подрињског места, од чега је њих 25-оро мучки убијено 5. октобра 1992. године.

У зору 5. октобра 1992. муслимански војници су напали село Горњи Магашићи а потом извршили артиљеријски напад на град Братунац  приликом чега су убили девојчицу Зорицу Божић, стару само 12 година. Агресори су након тога око 12 сати извршили страховит напад на српско село Факовиће и околне засеоке и том приликом зверски поубијали двадесет и пет мештана. Међу жртвама је било десет жена а најстарија жртва је био и тешко покретни Данило Ђурић (83). Једна од првих жртава био је старац Урош Јовановић (рођ. 1921) којег су зликовци заробили а потом се иживљавали над њим на најстрашније начине. Тукли су га непрестано и тешко му оштетили бубреге. Од задобијених повреда Урош је преминуо у Братуначкој болници. Урош је био бољешљив и слабо покретан човек.

Уз повике "Аллаху екбер" и "Кољите жене и децу", муслимански војници су започели свој крвави пир, препричавали су касније преживели сведоци. У нападу на Факовиће учествовале су прве комшије које су показивале које куће треба опљачкати и кога треба убити. На хиљаде муслиманских војника из Сребренице дошло је у мирна, небрањена српска села само са једним циљем: да побију, силују и разоре! Осим  муслиманских војника, у нападу на Факовиће учествовао је и велики број муслиманских жена и малолетника. Дакле, овај напад је био само део системског и организованог плана о истребљењу српског народа у Подрињу. 

ЗЛОЧИН НЕВИЂЕНИХ РАЗМЕРА

На кућном прагу зверски су убијени супружници Владан Васић (63) и Станија Васић (62). Ови недужни људи су страховито мучени и злостављани а потом масакрирани хладним оружјем. О степену повреда говори и чињеница да је сам процес идентификације трајао сатима. Старац Зарија Ристић (65) покушао је да побегне али су га муслимански војници сустигли, мучили па зверски убили. Старац Радован Ђукић (рођ. 1922) преклан је секиром на кућном прагу. У нападу на Факовиће масакриране су Српкиње Десанка Божић (69), Олга Марковић (57) и Славка Марковић (62). Све три су пре смрти мучене и злостављане. На свом кућном прагу масакриран је и старац Милован Николић (70). У својој породичној кући зверски су убијени цивили Петко Николић (38) и његова супруга Ћуба Николић (35) чија тела су потом запаљена. 


У бесомучном нападу на Факовиће су масакриране и убијене старице Петра Продановић (65), Стојка Стјепановић (70) и Миља Деспотовић (67).   Према изјави Стојана Ђокића која је записана у књизи "Хроника нашег гробља" а чији је аутор наш истакнути историчар Миловоје Иванишевић, злочине су чиниле и муслиманске жене и малолетници који су били посебно окрутни. Уз муслиманске војнике су била чак и деца која су пљачкала и крала имовину. Стојан Ђокић, иначе очевидац крвавог пира и преживела жртва муслиманског геноцида, испричао је и  да су несретном Сретену Ђокићу (55) Орићеви зликовци одскели главу, док су његовом сину Светозару  Ђокићу живом извадили очи, одсекли му руке и ноге а потом га кастрирали. Несрећни младић је умро у најтежим мукама! У својој кући окрутно је убијен Милован Ђокић (рођ. 1936), док је његова супруга том приликом рањена. 

- У мом селу више нема цивилног становништва. Факовићи се налазе поред Дрине измедју Братунца и Скелана. Факовићи су пали и извршен је геноцид у октобру. Сва села српска су попаљена: село Сикириц, Бољевиц, Радијевици, Тегаре, Станатовици, Боровац, Поповици, Вранесевици, Ратковици, Млецва... сва села у опстини Братунац. Ту у овим селима нема више цивилног становниства. Многи пријатељи су ми изгинули и многи из фамилије моје. Попаљено ми је све: кућа, штала, сви помоћни објекти, сва покретна и непокретна имовина. Муслимани су имовину сто су могли однели, сада то подручје је под њиховим ратним операцијама. Моја фамилија живи у Србији привремено смештена. Не живимо сви скупа, одвојени смо једни од других на два три места. Сад засад сам овде код пријатеља.- изјавила је 1992. Станка И. мештанка Факовића.

- Живели смо лепо, супруга, снаха, син и двоје унучади. Напали су у 12 сати у подне. Упали су и палили све куће редом. У Братунцу су убили 22 (двадесетдвоје) људи, у нашем засеоку 5 (пет): Владана Васица и зену му Станију, Милутина Ристица, Зарију Ристица и Петра Продановица. Имао сам две куће, обе су изгореле. Изгорео је чардак, магазе, шупе, стале, сушаре, свиње. Највише је било старијег света у Факовићима.  Младји су отисли по послу у Босну, Србију, иностранство. Напали су српска села сва истовремено. Страдала су сва, а највисе Факовици, ту је највисе зртава било. У насем селу није било муслимана, али су околна села муслиманска: Зањево, Јосева, Јагодња, Миљевина, тегаре, Вољавица. Моје село је сада пусто. Нападају сада сваки дан на Бјеловац, Сикириц и Братунац. Концентрисани су у Сребреници. Тамо има логор.  Добили су оружје и то кроз хуманитарну помоћ. Народ је био зауставио помоћ али је наредјено да продје. Цим добију помоћ одмах нападају зесце и цесце. Пре рата смо били излозени притиску. Притисак је био отворен и бруталан. Уроса Јовановица из Факовица су ухватили двадесетак дана пре напада на насе село, тукли, бубреге одбили. Цовек је умро у болници. Промуцио је муке Исусове. Са њим су ухвацена јос тројица и они су побијени на лицу места. - испричао је мештанин Радован Р. 

- То је био покољ прави, невиђених размјера..нико није страдао од метка, људе су касапили, вадили им очи, урезивали крст, сјекли главе, прсте..никакве војске није било овдје, све цивили. То су све комшије муслимани радили који су знали ове људе али и многи из Сребренице су дошли на наш кућни праг да чине звјерства. Како није срамота оне жене њихове да се стално појављују у јавности и да ишта говоре а знају добро шта су учинили овдје и у другим селима. Оне прве треба да дођу и да моле за опроштај Србе шта су чинили - запитала се пре петнаест година Стоја, мештанка Братунца.

Велику трауму доживела је и Новка Божић, чија мајка Стојка Стјепановић је окрутно убијена, док је троје мале деце само пуком срећом остало живо. Наиме, кобног дана Новка се затекла у њиви где је са супругом и свекрвом брала кукуруз. У кући је остало Новкино троје деце - шестомесечни Новица, Верица стара годину ипо дана, и трогодишња Драгица а чувала их је бака Стојка. Новка је чула од комшија како су муслимански војници провалили у кућу и тукли, злостављали и мучили Стојку приморавши је да иде од куће до куће и тера Србе да се предају муслиманима. Истовремено, једна муслиманка је узела сво троје деце и закључала их у кућу Милана Ђокића. Жена је покушала да их сачува од одмазде али муслимански војници су ипак наваљивали да их све побију.

Немоћна да било шта учини Новка је са неизвесношћу ишчекивала новости о томе шта се десило са њеном мајком и троје деце. Супруг ју је сво време тешио уверавајући је како су њихова деца добро. Муслимански војници су иначе планирали да спале кућу и почине злочин, али их је српска војска у том моменту потисла а деца су пронађена наредног дана, помало истраумирана али неповређена. Новкиној срећи није било краја. Ипак, потпуно ју је дотукла вест како је пронађено и тело њене мајке Стојке које је било масакрирано. Налази патолога утврдили су како је Стојка имала прострелну рану на левој страни грудног коша али и устрелну рану на лицу и стомаку. Мала Драгица причала је мајци како су муслимански војници "баки секли прсте и мучили је". И заиста, Новка је видела како су њеној мајци прсти леве руке били одсечени, а видела је и отеклине, модрице и убоде по лицу и испод левог ока. 

Готово све куће и друштвени објекти су спаљени и порушени. Црква светог апостола Томе и парохијски дом су демолирани, оскрнављени и потпуно уништени. Православне иконе су том приликом тешко оштећене. Девастирано је и православно гробље, многи гробови су прекопани а споменици оскрнављени. Порушен је и споменик жртвама из Другог светског рата. 

Масакр у Факовићима је класичан злочин против цивилног становништва са бројним елементима геноцида. Упркос бројним доказима и изјавама сведока, за масакр у Факовићима до данас нико није одговарао. Зашто Тужилаштво и Суд БиХ одбијају да процесуирају убице, злостављаче и силоватеље из реда бошњачког народа? Преживеле жртве муслиманског терора истичу да је јавна тајна да су сребренички Бошњаци заштићени било какве одговорности. Као да се чека да сведоци помру а предмети застаре како би бошњачки злочинци остали неосуђени и мирно живели на слободи. 

ПРИДРУЖИТЕ СЕ ТЕЛЕГРАМ ГРУПИ ПОРТАЛА СРПСКОГ СВЕТА: ЛИНК

Извор: istinapravda1000.blogspot.com | 30.12.2021.


Најновије