СУРОВО УБИСТВО СРПСКЕ ДЕВОЈКЕ РАДЕ /19/ У ПОТОЧАРИМА И ДАЉЕ БЕЗ КАЗНЕ!

Током муслиманске агресије, у периоду од 1992. до 1995. на подручју сребреничке регије свирепо је убијено 3267 лица српске националности, међу којима и 72-оје деце. За злочине над српским цивилима до данас нико није одговарао.

Фото: Друштвене мреже
Фото: Друштвене мреже

Рада Млађеновић је била ученица, вредна и скромна девојка. Живела је са породицом у Дугом Пољу надомак Поточара (општина Сребреница). Живот у Дугом Пољу је почетком 1992. постао несношљив и тежак за Србе будући да су овде од самог почетка рата били сконцентрисани непријатељски војници, ту су биле базе и разни муслимански штабови. Управо из Поточара су кретали сви напади на српска села приликом чега су убијани многи мештани. Атмосфера је посебно постала узаврела и врло непријатна када су 20. априла 1992. наоружани муслимански војници из Поточара из заседе убили младића Љубу Стјепановића који се враћао кући. Неки Срби су се у страху иселили из својих кућа, а други су остали верујући да им нико неће наудити.

На црном списку сребреничких жртава налази се и име девојчице Раде Млађеновић. Рада је имала само деветнаест година када је на свиреп и подмукао начин убијена 13. јуна 1992. на свом кућном прагу у месту Дуго Поље, надомак Поточара у општини Сребреница.
Тог 13. јуна 1992. група наоружаних муслиманских екстремиста из Поточара извршила је напад на ово небрањено село. Рада је том приликом усмрћена хицима из ватреног оружја а од задобијених повреда је преминула на лицу места. Констатована јој је прострелна рана што је и описано у књизи "Мртви вјечна опомена живима" аутора Зорана Станковића и Мирослава Јанковића. За овај злочин до данас нико није одговарао нити је процесуиран. Штавише, у Поточарима је отворен меморијални центар где су укопани погинули бошњачки цивили и војници - припадници тзв. Армије БиХ који су страдали у јулу 1995. док је породицама убијених Срба забрањено да обележе своја стратишта. 

У ПОТОЧАРИМА ЈЕ ФОРМИРАН И ЗЛОГЛАСНИ ЛОГОР 

 Поточари су муслиманско село, иначе једно од највећих војних упоришта муслиманске војске где су током 1992. почињени стравични злочини над српским становништвом. Ово је уједно и родно место Насера Орића па не треба чудити што су баш овде биле сконцентрисане војне снаге. У објекту "Пилићарник" у Поточарима је почетком маја 1992. формиран злогласни логор где су довођени заробљени српски цивили: жене, старци и деца. Овде су вршена силовања, злостављања, мучења и ритуална убиства заробљених Срба а посмртни остаци многих ни до данас нису пронађени. Процењује се да кроз логор прошло између 60 и 100 Срба, у овом селу, било у логорима или у кућама убијено је најмање двадесет Срба. Овај број није коначан будући да посмртни остаци многих цивила и заробљеника до данас нису пронађени те се место њиховог страдања не може прецизно утврдити. По неким информацијама, логор је функционисао све до јула 1995. године и до акције "Криваја 95".

Међу убијенима је био и учитељ Божидар Ковачић а према подацима из књиге "Планирани хаос" аутора Ибрана Мустафића, овде су доведени па стрељани цивили Бранко Стјепановић (42) и његова мајка Анђелија (75) чији посмртни остаци још нису пронађени. 

На месту некадашњег логора за Србе не постоји никакво спомен обележје. Удружење "Источна Алтернатива" на челу са Војином Павловићем, истакнутим борцем за правду и истину, покушали су неколико пута да посете ово велико стратиште Срба и подсете на некажњене злочине али им полиција то није дозволила будући да су се тамошњи Бошњаци организовали да праве нереде. Истовремено, муслиманска удружења несметано већ годинама посећују Кравицу, српско село које су сребренички муслимани спалили на Божић 1993. побивши том приликом 49 цивила од 4 до 89 година. Руководство града Сребренице има задатак да међу значајне датуме које се тичу обележавања страдања српског народа уврсте и један дан када би се сећали убијених и злостављаних Срба у Поточарима. У новоизграђеној цркви требало би поставити спомен обележје у знак сећања на убијене, мучене и злостављане Србе који би служио као опомена свим млађим генерације како се зло више никада и никоме не би поновило.


Извор: Зоран Станковић и Мирослав Јанковић - "Мртви вјечна опомена живима"

ПРИДРУЖИТЕ СЕ ТЕЛЕГРАМ ГРУПИ ПОРТАЛА СРПСКОГ СВЕТА: ЛИНК

Текст/ Фото: istinapravda1000.blogspot.com | 16.06.2022.


Најновије